Заштитимо децу од породичног насиља

Сви облици насиља, злостављања, злоупотреба или занемаривања деце, којима се угрожавају или нарушавају физички, психички и морални интегритет личности детета, представљају повреду једног од основних права детета садржаних у Конвенцији Уједињених нација о правима детета а то је право на живот, опстанак и развој.

Насиље у породици је постала учестала појава у Србији, када се о насиљу говори у односу супруг – супруга, али у породичном насиљу трпе и деца. Дете постаје жртва породичног насиља ако само наслућује да се насиље у породици дешава. Деца виде, чују, осећају и развијају бројне промене понашања, развијају конфликна осећања, анксиозне и депресивне симптоме. Са друге стране, деца могу бити и директне жртве породичног насиља када се конкретно насиље врши над њима од стране чланова породице,било то физичко или психичко насиље.

Насиље је често замаскирано, циљеви и мотиви насилника су разнолики при чему се често дешава да жртва насиља, и поред израженог интензитета насиља, почиње да се мири са ситуацијом у којој се нашла и почиње да се навикава на бол због насиља као на свакодневницу. Понекад је врло тешко раздвојити физичко од психичког насиља и обично се дешава да психичко насиље претходни физичком насиљу с тим да је психичко насиље најзаступљенији вид насиља који се у пракси појављује.

Деца која су жртве породичног насиља често и сама постају насилна. испољавају бројне промене у понашању. Деца тако што се повлаче у себе, не успостављају добре социјалне односе, не верују људима или испољавају изразито агресивно понашање. Код деце, жртава породичног насиља примећује се пад когнитивне ефикасности односно последице по интелектуални развој уколико је дете дуго изложено насиљу.

Таква деца су често непажљива и деконцентрисана и немају подршку у свом проблему. Важно помоћи детету да искаже своја осећања и пре свега разумети стање у којем се дете налази. Са дететом треба разговарати отворено и представити му ситуацију онакву каква јесте. Детету, у зависности од узраста треба представити ствари што реалистичније. Треба му са друге стране објаснити да је насиље забрањено и кажњиво.

Националним планом акције за децу предвиђена је и израда посебних протокола поступања за поједине системе (образовање, здравство, социјална заштита, полиција, правосуђе у случајевима насиља, злостављања и занемаривања, а у складу са основним принципима и смерницама из Општег протокола. Посебним протоколом уређују се интерни поступци унутар система и појединачних установа, док су општим протоколом дефинисани појмови злостављање и занемаривање.

Посебним протоколом за заштиту деце и ученика од насиља, злостављања и занемаривања у образовно-васпитним установама детаљније се разрађује интерни поступак у ситуацијама сумње или дешавања насиља, злостављања и занемаривања. Овај протокол је обавезан за све који учествују у животу и раду образовно-васпитне установе, васпитно-образовне установе и дома ученика и намењен је деци, ученицима, васпитачима, наставницима, директорима, стручним сарадницима, помоћном и административном особљу, родитељима/старатељима и представницима локалне заједнице. На основу Посебног протокола, у складу са специфичностима рада, установа је у обавези да у Годишњем програму рада дефинише Програм заштите деце/ученика од насиља и да формира Тим за заштиту деце/ученика од насиља.

Емоционално/психолошко насиље односи се на оно понашање које доводи до тренутног или трајног угрожавања психичког и емоционалног здравља и достојанства детета/ученика.
Обухвата поступке којима се врши омаловажавање, етикетирање, игнорисање, вређање, уцењивање, називање погрдним именима, оговарање, подсмевање, исмејавање,
неприхватање, изнуђивање, манипулисање, претња, застрашивање, ограничавање кретања деце/ученика, као и други облици непријатељског понашања.

Социјално насиље представља искључивање из групе и дискриминацију. Односи се на следеће облике понашања: одвајање детета/ученика од других на основу различитости, довођење у позицију неравноправности и неједнакости, изолацију, недружење, игнорисање и неприхватање по било ком основу.

Сексуално насиље и злоупотреба деце/ученика подразумева њихово укључивање у сексуалну активност коју она не схватају у потпуности, за коју нису развојно дорасла не прихватају је, нису у стању да се са њом сагласе) и која има за циљ да пружи уживање или задовољи потребе друге особе.

Занемаривање и немарно поступање представљају случајеве пропуштања установе или појединца да обезбеде услове за правилан развој детета/ученика у свим областима, што, у противном, може нарушити његово здравље, физички, ментални, духовни, морални и друштвени развој.

Експлоатација деце/ученика односи се на њихов рад у корист других особа и/или установе. Она обухвата и киднаповање и продају деце у сврху радне или сексуалне експлоатације. Ове активности имају за последицу нарушавање физичког или менталног здравља, образовања, као и моралног, социјалног и емоционалног развоја детета/ученика.

Услед све чешћих случајева насиља, посебно вршњачког, покренута је национална платформа „Чувам те“. Пројекат је пласирала Влада Србије уз подршку Канцеларије за информационе технологије и електронску управу, а има за циљ превенцију и сузбијање насиља које укључује децу. Путем те апликације, у зависности од тога да ли желите да будете анонимни или не, можете пријавити сваку врсту насиља, било да сте жртва или очевидац.

Пријава се састоји од 10 корака, сваки је потребан попунити, како би била успешна. Када се прођу сви кораци, на крају се добија код, помоћу којег можете да проверавате и пратите статус пријаве.

Извор: Дунав НС

Овај садржај је део медијског пројекта које је подржао Град Нови Сад. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.