Kako pomoći deci da se nose sa problemima
Nemili događaji koji su se desili nedavno u našoj zemlji naveli su nas da se ozbiljno zapitamo da li poznajemo svoju decu, da li ih dovoljno slušamo i da li znamo sa kakvim problemima se susreću u svojoj okolini.
Ubrzan tempo života, posao i razne obaveze dovele su nas do toga da sve manje vremena provodimo sa svojom decom i sve manje razgovaramo sa njima, a deca su su usmerena na društvo i mnogo vremena koje provode na društvenim mrežama, gde su im dostupni razni sadržaji od kojih neki i nisu primereni njihovom uzrastu.
Deca i tinejdžeri su „mali ljudi“ i oni takođe imaju svoje brige i probleme. Danas svaki peti tinejdžer ima dijagnostikovan poremećaj mentalnog zdravlja, poput depresije ili anksioznosti. Ti tinejdžerski mentalni poremećaji su u neprestanom porastu. Stručnjaci kažu da su mentalni poremećaji kod tinejdžera na najvišem nivou danas.
Osim depresije i anksioznosti, tinejdžerski problemi mentalnog zdravlja uključuju traume, poremećaj ličnosti i shizofreniju, koji mogu dovesti do ozbiljnih posledica. Velika depresivna epizoda je period od najmanje dve nedelje lošeg raspoloženja koji je prisutan u većini situacija. Simptomi uključuju nisko samopoštovanje, gubitak interesa za uobičajene aktivnosti i probleme sa spavanjem, energijom i koncentracijom.
Tinejdžeri sa anksioznim poremećajem doživljavaju posebno visok nivo anksioznosti. Bore se sa osećajem napetosti i straha koji mogu ometati svakodnevne aktivnosti na poslu i u školi. Takođe, kao i drugi tinejdžerski mentalni poremećaji, tinejdžerska anksioznost utiče na odnose adolescenata sa vršnjacima i članovima porodice.
Osim najčešćih tinejdžerskih mentalnih poremećaja, adolescenti takođe doživljavaju neobičnije mentalno stanje. Ovo uključuje narcisoidni poremećaj ličnosti koji podrazumeva prenaglašene ideje o sebi i svojim dostignućima. Narcisima nedostaje sposobnost da saosećaju sa drugima.
Opsesivno-kompulzivni poremećaj (OCD) je anksiozni poremećaj koji pogađa decu, tinejdžere i odrasle. Histrionski poremećaj ličnosti kod tinejdžera je stanje mentalnog zdravlja koje karakteriše preterano dramatizovanje osećanja i situacija. Disocijativni poremećaj identiteta (DID) je dijagnoza u kojoj osoba ima dva ili više različitih stanja ličnosti. Oni sa DID -om se često bore sa dubokom traumom ili zlostavljanjem.
tručnjaci imaju različite teorije o tome zašto se mentalni poremećaji tinejdžera tako dramatično povećavaju. Naučnici su otkrili korelacije između vremena provedenog pred ekranom i mentalnih poremećaja tinejdžera. Prekomerna upotreba tehnologije oduzima vreme i energiju od odnosa sa svetom i okruženjem, obrazovanja i vannastavnih aktivnosti. Društveni mediji su primarni izvor anksioznosti i pritiska za adolescente. Tinejdžeri postaju depresivni kada svoj život nepovoljno upoređuju sa ljudima koje prate na Facebooku, Tvitteru i Instagramu.
Pošto adolescenti provode toliko vremena na ekranima, ne izlaze dovoljno napolje i njivo mentalno zdravlje ne može imati normalne uslove. Njima je potreban svež vazduh, aktivnosti van kuće, sport i zabava u prirodi kako bi rast i razvoj tekao baš onako kako bi trebalo.
Stručnjaci savetuju nekoliko smernica kako da pomognemo deci u rešavanju njihovih problema i izgradimo sa njima bolji odnos pun poverenja:
- Izgradite odnos poverenja sa svojim detetom – Tinejdžeri imaju, i uvek će imati, shvatanje da je najvažnija stvar u životu biti prihvaćen, moderan i važan. Pubertetlije i tinejdžeri su u dobu u kome treba da počnu da donose zrele odluke, ali im nedostaje zrelo emocionalno rasuđivanje u pogledu sopstvenih osećanja da bi bili u stanju da to urade kako treba. Kada im možemo prići sa saosećanjem, umesto sa otporom ili željom da ih kontrolišemo, mogu se dogoditi čudesne stvari. Tako gradimo poverenje.
- Prepoznajte pobunu kao zdrav i neophodan korak u sazrevanju vašeg deteta – U uzrastu od 2 godine, 10 godina, a onda i u tinejdžerskim godinama, vaše dete će više od svega drugog testirati postavljene granice. Kako počinje da izgrađuje sopstvena mišljenja i stavove, vaši stavovi za njega postaju manje prihvatljivi, a tada je pobuna neizbežan ishod. Morate potisnuti svoj ego, inače će se vaše dete prilagoditi vašim reakcijama, postati izvrstan mali glumac, a tada će se sva ona iskrena komunikacija izgubiti u utisku da vi od njega očekujete savršenstvo.
- Razumite pod kolikim se pritiskom vaše dete nalazi– Tinejdžeri osećaju da su pod stvarnim pritiskom da budu popularni, prihvaćeni, voljeni i da im se drugi dive. I da stvari budu još gore, odrasli su obično poslednje osobe kojima bi oni poželeli da se povere da bi dobili utehu za koju čak nisu ni svesni da im je potrebna. Nemojte pritsiku pod kojim se vaše dete nalazi nametati i dodtni pritisak vaših očekivanja. Nemojte ga porediti sa njegovim vršnjacima ili braćom i sestrama. Obradujte se kada ga ugledate i dočekajte ga s milošću, ljubavlju i razumevanje.
- Budite tu za njih – Očekujte od njih da će napraviti masu grešaka, ali ih i volite uprkos svemu. Nađite im se pri ruci.
Izvor: Dunav NS
Ovaj sadržaj je deo medijskog projekta koje je podržao Grad Novi Sad. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.