Србијa има за циљ 50% удела обновљивих извора енергије до 2040
Србија планира да изгради соларне електране, ветропаркове, пумпне хидроелектране, али и гасне електране, батерије за складиштење енергије и водоничне објекте, како би спровела енергетску транзицију. Термоелектране на угаљ биће затворене до 2050. године, али не пре него што буде довољно зелених енергетских капацитета да их замени. Планом је предвиђена изградња нових електрана на државном земљишту, као и оснивање компаније Зелена енергија Србије, наводи се у документу који је објавило Министарство рударства и енергетике.
У документу под називом Енергетска безбедност Србије наведена су краткорочна и дугорочна решења за све сегменте енергетског сектора, усмерена на постизање стратешких циљева као што су енергетска безбедност, сигурност снабдевања, енергетска ефикасност зграда. Србија види енергетску транзицију и зелени развој као нову индустријску револуцију и нови модел раста, који би могао да доведе до снажног економског раста само ако буде вођен партнерством свих заинтересованих страна, саопштило је министарство. Документом је постављен циљ од 49,6 одсто за учешће обновљивих извора енергије у бруто финалној потрошњи енергије до 2040. године, у поређењу са 26,3 одсто на крају 2020. План је да се постигне климатска неутралност и декарбонизација привреде до 2050. године.
Треба повећати удео државе у великим пројектима обновљивих електрана
Поред оснивања компаније Green Energy of Serbia, која ће изградити нове зелене електране за постизање енергетске безбедности, планирани краткорочни кораци укључују модернизацију преносне и дистрибутивне мреже. Министарство предлаже повећање удела државе у великим пројектима обновљиве енергије и „резервисање“ простора за ове капацитете с обзиром на ограничене природне, просторне и преносне ресурсе.
Дугорочно, министарство верује да је прави пут напред изградња обновљивих електрана, хидроелектрана са пумпама, батерија за складиштење енергије, као и електрана на гас као прелазног решења. Циљ владе је да има 100% или већинско власништво у новим објектима, али проналажење стратешких партнера је такође опција.
Веома важан део дугорочног решења је популаризација производње електричне енергије за сопствену потрошњу и уградња соларних панела у домаћинствима и индустрији. Процењује се да би соларни панели могли да се монтирају на 600 квадратних километара кровова, наводи се у документу.
Након изградње довољних капацитета за производњу електричне енергије из обновљивих извора, требало би да почне гашење застарелих термоелектрана на угаљ.
Постепено избацивање угља треба да буде постигнуто до 2050
Министарство предлаже израду детаљног временског оквира за поступно избацивање угља, са планом да неколико јединица остане у функцији за истраживање алтернативних горива, укључујући биомасу и водоник.
Требало би да се изради план за прелазак термоелектране на угаљ Морава у иновациони центар. Напомињемо да је у децембру 2021. године Државна електропривреда Србије покренула поступак превођења на природни гас.
Такође, потребно је утврдити динамику постепеног свођења рада термоелектрана на угаљ на минимални капацитет или њиховог стављања у хладну резерву, односно гашења до 2050. године, наводи се у документу. У министарству сматрају да док се не постигне потпуна декарбонизација и повлачење угља, рад термоелектрана на угаљ има смисла само ако се користи угаљ потребног квалитета.
Извор: balkangreenenergynews.com