УКЉУЧИ ОСОБЕ СА ИНВАЛИДИТЕТОМ У ПРАВА ПОТРОШАЧА!
Потрошачи су корисници услуга и купци робе, а то значи да су на првом месту грађанке и грађани, који свакодневно користе услуге дистрибуције воде, струје, гаса, да свакодневно купују намирнице, да купују одећу и обућу. Приликом куповине наведеног, сви потрошачи почињу да размишљају и о квалитету робе коју треба да конзумирају. Због тога сви потрошачи подједнако треба да добијају информације о квалитету робе.
А то значи да све информације морају бити лако доступне баш свим категоријама потрошача. То исто значи да је потрошач буквално свака особа, од рођења до смрти, и у свакој фази свог живота, током школовања, у болести, у пензији и итд. А то даље значи да свако од нас треба да зна да је свака особа са инвалидитетом и потрошач, и то свакога дана, и да мора свакога дана имати доступност свим информацијама и свим делатностима и свим областима живота.
Укључимо особе са инвалидитетом у информисање о правима и обавезама које имају као потрошачи, као корисници услуга и купци робе.
На основу Закона о заштити потрошача („Сл. Гласник РС“, br. 88/2021), у чл.2 Основна права потрошача су права на:
1) задовољавање основних потреба – доступност најнужнијих роба и услуга, као што су храна, одећа, обућа и стамбени простор, здравствена заштита, образовање и хигијена;
2) безбедност – заштита од робе и услуга које су опасне по живот, здравље, имовину или животну средину или робе чије је поседовање или употреба забрањена;
3) обавештеност – располагање тачним подацима који су неопходни за разуман избор понуђене робе и услуга;
4) избор – могућност избора између више роба и услуга по приступачним ценама и уз одговарајући квалитет;
5) учешће – заступљеност интереса потрошача у поступку доношења и спровођења политике заштите потрошача и могућност да преко удружења и савеза удружења за заштиту потрошача буде заступљен у поступку усвајања и спровођења политике заштите потрошача;
6) правну заштиту – заштита права потрошача у законом предвиђеном поступку у случају повреде његовог права и накнада материјалне и нематеријалне штете коју му проузрокује трговац;
7) едукацију – стицање основних знања и вештина неопходних за правилан и поуздан избор производа и услуга, као и знања о основним правима и дужностима потрошача и начину њиховог остваривања;
8) здраву и одрживу животну средину – живот и рад у средини која није штетна за здравље и добробит садашње и будућих генерација, правовремено и потпуно информисање о стању животне средине.
Даље, веома значајно је и то да знамо да су сви грађани и грађанке корисници услуга здравствене заштите, то значи да су потрошачи корисници услуга здравствене заштите. Особе са инвалидитетом су то на првом месту, можда. Због тога се права и обавезе особа са инвалидитетом морају посматрати потпуно једнако као и права и обавезе и свих других потрошача, у свим тренуцима када купују робу, користе комуналне услуге, а посебно у моментима када користе услуге здравствене заштите. Наиме, Закон о правима пацијената је познат врло и крајње доступан кроз информисање путем медија, већини особа са инвалидитетом. Али,да ли је икада повезано било оно што је логично и практично за живот једне особе са инвалидитетом? Па и не баш. Хајде, променимо то.
Укључимо у информисање о правима потрошача и особе са инвалидитетом, јер уколико настане проблем са инвалидским колицима или било којим ортопедским помагалима, особе са инвалидитетом нису само пацијенти, корисници осигурања, корисници услуга РФЗО-а, већ и потрошачи који треба да изјаве рекламацију, да замене или добију ново ортопедско помагало уколико купљено није саобразно уговореном. А продавци ортопедских помагала имају обавезу да их јасно и недвосмислено информишу о правима и обавезама које имају када купују робу од њих.
Размислимо, сарађујмо, укључујмо, информишимо!!!! На тај начин ћемо ефикасније спроводити прописе, али и практично деловати, јер ће све категорије потрошача имати могућност да учествују у свакодневном животу! Укључивањем се локална заједница растерећује и тако се унапређује живот појединца, али и појединих група.