УКЉУЧИ МЕ!
Свако ко може да допринесе својим радом локалној заједници, постаје активан и продуктиван члан друштва. Свако друштво тежи развоју и унапрећењу сваког свог сегмента, без обзира на то да ли је тај допринос који појединац може да пружи, минималан или максималан. Али, како би тај допринос био оптималан, неопходно је да се у сваком тренутку пронађу модели активног укључивања индивидуе, а након тога и група. Групе људи које чине једну локалну заједницу могу да се ефикасно укључе у многобројне активности како би својој групи или још ужој јединици мере чланова заједнице, донеле тај оптималан продуктиван развој.
Иако свако друштво броји процентуално значајан број социјално угрожених категорија, то не значи да се никада тај проценат не може смањити. Само активним деловањем привреде, послодаваца, институција социјалне заштите као категорија носиоца институционалне заштите социјално угрожених група, медија, образовних установа и месних заједница, може се доћи до конкретних модела развоја укључивања социјално угрожених група у једну заједницу.
Закон о социјалној заштити јасно дефинише појам социјалне заштите: Социјална заштита, јесте организована друштвена делатност од јавног интереса чији је циљ пружање помоћи и оснаживање за самосталан и продуктиван живот у друштву појединаца и породица, као и спречавање настајања и отклањање последица социјалне искључености.
Циљеви социјалне заштите, Члан 3. Закона о социјалној заштити наводи следеће:
Циљеви социјалне заштите су:
1) достићи, односно одржавати минималну материјалну сигурност и независност појединца и породице у задовољавању животних потреба;
2) обезбедити доступност услуга и остваривање права у социјалној заштити;
3) створити једнаке могућности за самостални живот и подстицати на социјалну укљученост;
4) очувати и унапредити породичне односе, као и унапредити породичну, родну и међугенерацијску солидарност;
5) предупредити злостављање, занемаривање или експлоатацију, односно отклонити њихове последице.
Циљеви социјалне заштите остварују се пружањем услуга социјалне заштите и другим активностима које предупређују, умањују или отклањају зависност појединаца и породица од социјалних служби.
Затим, Право на социјалну заштиту , Члан 4. Сваки појединац и породица којима је неопходна друштвена помоћ и подршка ради савладавања социјалних и животних тешкоћа и стварања услова за задовољење основних животних потреба имају право на социјалну заштиту, у складу са законом. Права на социјалну заштиту обезбеђују се пружањем услуга социјалне заштите и материјалном подршком.
Услуге социјалне заштите и материјална подршка , Члан 5. Услуге социјалне заштите су активности пружања подршке и помоћи појединцу и породици ради побољшања, односно очувања квалитета живота, отклањања или ублажавања ризика неповољних животних околности, као и стварање могућности да самостално живе у друштву. Право на различите врсте материјалне подршке остварује се ради обезбеђења егзистенцијалног минимума и подршке социјалној укључености корисника.
Корисници, Члан 6. Корисници социјалне заштите су држављани Републике Србије. Корисници социјалне заштите могу бити и страни држављани и лица без држављанства, у складу са законом и међународним уговорима.
Сарадња у пружању услуга социјалне заштите, Члан 7. Установе и други облици организовања утврђени законом који обављају делатност, односно пружају услуге социјалне заштите сарађују са установама предшколског, основног, средњег и високог образовања, здравственим установама, полицијом, правосудним и другим државним органима, органима територијалне аутономије, односно органима јединица локалне самоуправе, удружењима и другим правним и физичким лицима. Сарадња у пружању услуга социјалне заштите остварује се првенствено у оквирима и на начин утврђен споразумима о сарадњи.
Све ове законске одредбе дају јасне смернице ка томе да је сада већ неопходно ићи и путем оспособљавања свих социјално угрожених група кроз њихову инклузију у процесе преквалификације или доквалификације у сарадњи са Нациопналном службом за запошљавање или кроз сарадњу са послодавцима који то могу да пруже. Након тога, може се очекивати њихово ефикасно укључивање у активне процесе рада. Затим, волонтерски рад, не значи бесплатан рад, већ је он Законом о волонтирању дефинисан. С тога, укључивањем у процесе волонтирања, као друштвено одговорног понашања, а онда и разумевања функционисања неких других социјално угрожених категорија од оних које су уључене у волонтирање, може да допринесе промовисању хуманог и хуманитарног рада до промовисања значаја конкретне зараде у новцу сваком појединцу из те групе.
Значај социјалне инклузије за подизање квалитета живота у заједници социјално угрожених група за сада се може постићи најпре подизањем свести јавности, како би се проширио спектар активности које се могу применити од стране свих. То подразумева координацију локалне заједнице, кроз области социјалне и здравствене заштите и запошљавања, како би се ојачала друштвена укљученост угрожених група. Социјална инклузија угрожених група се не огледа само кроз хуманани аспект, већ и кроз сензибилизацију јавности о важности оспособљавања угрожених група за самосталан рад и зараду и тиме њихову економску оспособљеност. Радно оспособљени, могу бити укључени у све процесе, могу економски унапредити свој живот, али и и живот својих најближих и тако допринети да их јавност прихвати без дискриминације.