ЗА ПРАВУ СНАГУ ЖЕНСКОГ ЗЕЛЕНОГ БИЗНИСА НЕОПХОДНА ЈЕ ФИНАНСИЈСКА ПОДРШКА

Женско предузетништво се шири у Србији захваљујући својој смелости, упорности и креативности, док држава и финансијске институције углавном не препознају његов потенцијал. Осим тога, многе предузетнице се окрећу принципу очувања животне средине и штедње ресурса, што постаје све битније за конкурентност на европском тржишту, али и на светском плану.
Утицај женског зеленог бизниса подиже лествицу на пољу одрживог пословања у Србији и он може да израсте у озбиљан фактор домаће привреде, поготово у светлу Европског зеленог договора и отварања пута ка средствима из тог пакета. Жене окренуте овој врсти предузетништва и иновацијама које он подразумева се у плановима за ширење и пласман још увек ослањају на ванредне и експерименталне програме финансирања, а без подршке својих породица или међусобног удруживања тешко да би опстале.

У истраживању које су пре четири месеца спровели Организација за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) и Архус центар Нови Сад, 76,4 одсто предузетница и пољопривредница навело је да их локалне самоуправе не позивају на састанке, семинаре и тренинге намењене развоју.

Преко две трећине учесница сматра да је неопходна промена у приступу предузетницама, а 44 одсто је незадовољно мерама помоћи Владе Србије услед ширења вируса корона. Три од пет испитаница није чуло за циркуларну економију.

“Опоравак од економске кризе која је изазвана глобалном пандемијом вирусом ЦОВИД-19 изискује нова решења у пословању. Истраживања су показала да су предузетнице поднеле већи терет кризе. Из овог разлога је Мисија ОЕБС-а у Србији подржала промоцију пословних модела које воде предузетнице, засноване на стварању нових вредности, од материјала који су већ прошли кроз један употребни циклус. Надамо се да ће ове инспиративне приче мотивисати предузетнице да размотре могућности одрживог пословања на принципу циркуларности”, рекла је Оливера Зуровац-Кузман, саветница за заштиту животне средине у Мисији ОЕБС-а у Србији.

Потпора ширењу женског зеленог бизниса своди се на пројекте цивилног сектора
Један женски тим се 2017. одважио да крене да ствара едукативне играчке од брезе и букве из шума којима се одговорно управља, од чистог памука и природних премаза. Андрамоље деци омогућавају безброј решења у игри без упутстава и тако подстичу њихову машту и развој.

Материјали за играчке су сертификовани, а амбалажа је од рециклираног картона, што заокружује принцип циркуларне економије којег овај мали бизнис прати. Марија Маловић из Андрамоља каже да је производња базирана на одрживом развоју и заштити животне средине, али истиче да она и три партнерке нису наишле на подршку институција.

“До сада нисмо учествовале на пројектима које подржава држава – да ли због тога што нисмо биле довољно информисане или што те информације нису довољно транспарентне и свима доступне, нисам сигурна. Ми смо прилике за подршку проналазиле у пројектима које покрећу невладине организације и различита удружења усмерена на подршку женама у предузетништву, усмерена на подршку идејама које су еколошке”, објаснила је.

Циркуларна привреда је идеја очувања животне средине уз иновације и јачање конкурентности. Супротност јој је линеарна економија. Пример таквог приступа је одбацивање производа после употребе без искоришћавања материјала, што исцрпљује природне ресурсе јер се с порастом потрошње увећава потражња за сировинама.

Банке за кредитирање предузећа које воде жене траже веће камате
Европска банка за обнову и развој (ЕБРД) је најавила да ће у годинама опоравка од пандемије обољења ЦОВИД-19 фокус бити на зеленом финансирању: електрификацији кроз ветроелектране и соларне електране, ефикасном коришћењу ресурса и енергетској ефикасности. Важан сегмент чиниће и подршка креирању програма финансијске инклузије жена у бизнису. Регионална директорка за Западни Балкан Зсузсанна Харгитаи изјавила је да већ постоје кредити за предузетнице или бизнисе које воде жене у већини земаља региона.

“Код ових кредитних линија, нећете веровати, банке су тражиле одређене гаранције јер су сматрале да ове фирме носе нешто већи ризик него просечне фирме. Жене се углавном баве услугама, а то је област где се не може понудити обезбеђење кредита које је потребно у нормалном кредитирању. Зато размишљамо да не само повећамо обим саветодавне подршке за предузећа које воде жене, већ и да користимо гаранције из Европске уније – биће гаранција за које се надамо да ћемо их увести 2021. – али бисмо се такође обратили владама. Такве гаранције нису велике. Гаранција од пет милиона евра може да покрене финансирање вредности 50 милиона евра”, навела је.

Харгитаи је рекла да је ово пословна прилика за банке, јер да много или чак већина предузећа под женским вођством на Западном Балкану нема приступ никаквом финансирању. Нјихова средства долазе из породичних буџета и сопствених прихода, подвукла је и поручила предузетницама да наступају удружено и размењују искуства.

Бојице и оловке из Смедеревске Паланке куповаће се у Европи
Још један пример циркуларне економије у Србији налазимо у Смедеревској Паланци, где су Славица и Драган Марковић први у Европи почели да праве оловке и бојице од рециклираног новинског папира. Фирму Неwпен су покренули пре две године када су одлучили да напусте угоститељски бизнис и да почну да се баве неким послом који је одржив и доприноси заштити животне средине, а на идеју о оловкама од рециклираног папира су дошли инспирисани филмом у коме главни јунак прави оловку од опалог лишћа.

Опрему и графит Марковићи су набавили из Кине, а остале сировине су домаћег порекла. Производе шест до осам хиљада комада дневно. У међувремену су у асортиман увели бојанку.

Славица Марковић открива да су недавно потписали важан уговор за пробој на немачко, аустријско и холандско тржиште. Она наводи да је главна амбиција изградња производне хале по свим еколошким стандардима.

Сеоски туризам у традиционалном односу с природом
Сања Кнежевић је 2007. с породицом покренула је реконструкцију и адаптацију напуштеног породичног засеока. Бајковито етно-село Слатковац налази се у жупском крају код Александровца. Обновили су куће од блата, сламе и дрвета старе преко два века и окренули се сеоском туризму. Чак су и боје за кречење прављене као некада – мешањем креча и цигле или коприве.

Слатковац има четири гостинске куће са 20 лежаја, а у оквиру села налазе се и ресторан, библиотека, етно дућан, штала и амбар. Осим тога, Слатковац има органску производњу хране и зимнице и организује ликовне колоније, концерте и уметничке радионице.

“Морам да кажем да је много тешко бавити се предузетништвом у Србији. Кад год вам је потребна и најмања помоћ, када причамо о институцијама, о министарствима, о људима који би требало да брину о вашем бизнису на неки начин, ту наилазите на затворена врата. Субвенција је јако мало. Ту чак морам да кажем да је у почетку било много више могућности за нас предузетнике, младе предузетнике, жене које се баве предузетништвом, младе који су одлучили да се врате на село”, говори Сања Кнежевић

Малим корацима у потпуну зелену транзицију
Србија нема другог пута осим Мапе циркуларне економије, која подразумева потпуну зелену транзицију, каже руководилац Центра за циркуларну економију Привредне коморе Србије Синиша Митровић.

По његовим речима, држава одваја средства из Фонда за развој и преко других механизама, али Министарство финансија треба да преуреди оквир за подстицаје тако да компаније плаћају онолико колико загађују и да се инвестиције које погодују заштити животне средине ослободе дела пореза на добит.

“Већ видимо нови циклус, посебно у руралним просторима, где имамо оснивање задруга које уважавају принципе органске производње, употребу биомасе, смањење пестицида, квалитетну зелену хемију”, каже Митровић. Он додаје да су то мали процеси, али наглашава да први корак ка великим променама мора бити стабилан и храбар.

За одржив опоравак неопходна је једнака заступљеност жена
На путу ка Европском зеленом договору и при увођењу мера за одржив опоравак привреде од ударца пандемије вируса корона, Европска унија је истицала да сви сегменти друштва морају да буду једнако заступљени.

Док је од почетка посебан значај дала онима чија радна места су угрожена у транзицији и равномерној расподели по регионима без обзира на степен развијености, елемент родне равноправности није долазио до изражаја. Међутим, смернице за ово питање укључене су у поруке током рада на седмогодишњем буџету и ванредном инвестиционом оквиру.

Европски парламент је истакао важност оснаживања жена када је пре месец дана усвојио 672,5 милијарди евра вредан Механизам за опоравак и отпорност (Рецоверy анд Ресилиенце Фацилитy – РРФ). Све то наговештава да време женског зеленог бизниса тек долази и да ће бити неизоставна компонента привреде следеће генерације.

Извор: balkangreenenergynews.com