Деца и корона вирус
Пандемија корона вируса довела је до нормалне и очекиване узнемирености код грађана и повећала комуникацију на тему здравља, фактора ризика и заштите. Одрасли гледају вести, међусобно причају, дају савете једни другима и подршку. Деца чују само део вести из емисија, секвенцу разговора родитеља, виде болнице, маске, карантине на ТВ, доста тога не разумеју, а осећају анксиозност и страх одраслих. Из свих тих сегмената деца праве причу која можда није тачна, која је често предимензионирана и у складу са њиховим магијским мишљењем и која може још више да их узнемири и уплаши.
Важно је за почетак да родитељи, језиком који је прилагођен узрасту детета, причају са децом о вирусу. Разговор је важан због психичког здравља детета – знајући шта је цорона дете добија име за свој страх и самим тим добија контролу јер има информације са чим се бори и како треба да се заштити, добија дозволу да пита и прича о свему што га занима са одраслима. Разговор је важан и због физичког здравља детета – разумејући и усвајајући мере опреза дете и само избегава ризичне ситуације (нпр не буни се када му родитељи ставе маску у превозу) и штити се (не рукује се и не љуби са другима).
Како треба са децом разговарати о вирусу у зависности од узраста:
Деци предшколског узраста треба једноставним језиком, кратко и без пуно детаља, објаснити да су се неки људи, у разним земљама, разболели од новог вируса, да се он може пренети када смо близу некога ко је већ болестан и кија, кашље у нашем правцу или се љубимо са њим, рукујемо…(можете им показати једноставне анимиране слике које се могу наћи на интернету). Објаснити деци да је зато важно да се не виђамо са пуно људи, да се трудимо да не пипамо лице и да не стављамо руке у уста, очи, јер онда вирус са руку уђе у наше тело. Можете направити поређење са било којим грипом које је дете имало па није ишло у вртић, или када је неки другар био болестан па нисте ишли код њега да се не заразите. Објаснити детету да се зато неко време неће ићи у вртић и да је важно да перемо чешће руке. Показати детету сликице како се перу руке, показивати му на нашем пимеру, бројати до 20 да би дете знало колико руке треба прати, или му ставити мали пешчани сат или штоперицу да му буде забавно.
Деци у млађим разредима основне школе треба мало детаљније објаснити о вирусу, пошто су они вероватно већ доста тога чули од одраслих, вршњака, или преко ТВ и других медија. ). Питати их шта су они чули о вирусу и шта причају њихови вршнајци како би могли да им помогнете да раздвоје истините од неистинитих података који су ту често само да заплаше и подигну анксиозност. Рећи им како се вирус зове, објаснити им шта значи пандемија, ако покажу радозналост показати им снимак како се вирус преноси (прилагођен узрасту, анимирани). Више ставити нагласак на акцији које људи чине да би се заштитили, и објаснити улогу карантина, маски, рукавица. Конкретне ствари које штите даће деци осећај контроле и смањиће њихову беспомоћност.
Деца у вишим разредима основне школе и средњој школи су довољно когнитивно зрела да са њима можете причати озбиљније, на сличан начин као и са другим одраслима. Важно је да им дате тачне, јасне и релевантне информације, јер они већ о свему могу и сами да виде на интернету, а кривљење информација само ће појачати њихово неповерење у вас и у систем.
Одрасли, с обзиром да су имали више искуства у животу и суочавали су се са неким тешким ситуацијама и губитцима обично више брину него деца. Деца прате одрасле, осећају њихову бригу и ако су родитељи доста анксиозни око новонастале ситуације биће и деца. Својим јасним и смиреним објашњењем и понашањем у току дана помоћићете и деци да се осете сигурније.
Деца воле структуру и рутину тако да је битно да сваки дан има ритам и ред, без обзира што се не иде у школу/вртић. Направите распоред шта ће се радити у току дана, када је време за читање, домаће задатке, спорт, забаву. Укључите их у кућне активности, играјте друштвене игре, читајте им, цртајте, нађите на интернету разне едукативне материјале. Важно је знати и да деца различито реагују, те ће нека бити у страху и повишено анксиозна и опрезна (чешће ће прати руке, питати о вирусу, плашити се изласка напоље), нека ће се бранити хумором (као и одрасли делиће слике и шале на рачун вируса, задиркиваће једни друге –“добићеш корону”), трећи ће негирати проблем (увек ће имати неки контрааргумент када се прича о вирусу како би умањили значај, неће следити упутства родитеља, тражиће упорно да иду код другова или да им неко дође), четврти ће трагати за информацијама и показивати повишену радозналост јер ће им знање давати осећај контроле…. Начин на који дете реагује зависи од његових црта темперамента, од искустава које је до сада имало, од односа са родитељима и другим значајним људима/вршњацима. Родитељ је ту да се усклади са дететовим начином реаговања, да га не критикује што се плаши, плаче или се руга страху других и пружи му подршку и сигурност.
